Rakija i zdravlje su kod nas povezani. Često se kaže da čašica rakije po ustajanju ili pred spavanje pospešuje zdravlje. Da li je to istina ili mit, pokušaćemo da odgonetnemo.
Alkohol je korišćen u medicinske svrhe još od davnina; čak se u Starom i Novom zavetu spominju njegova lekovita svojstva. Početkom 20. veka uočena je veza između alkohola i manjeg rizika od kardiovaskularnih oboljenja. Ključna reč je, naravno, umerenost: nemojte preterivati, to bi Vas odvelo u alkoholizam. Neka istraživanja su došla do zaključka da su zdraviji ljudi koji povremeno piju od onih koji nikada ne piju ili onih koji su, nažalost, alkoholičari.
Šta rakija i zdravlje imaju zajedničko?
Kaže se da jedna rakija dnevno deluje preventivno na razne bolesti: dijabetes, reumatoidni artritis, osteoporozu i kamen u bubregu, da pomaže u borbi protiv stresa i depresije, Parkinsonove bolesti i hepatitisa A, i da je dobra za pamćenje i moždane funkcije.
Kaže se da mnoga istraživanja pokazuju da alkoholna pića ne utiču na povećanje kilograma, iako dosta ljudi i dalje misli suprotno. Alkohol sadrži kalorije, pa i domaća rakija od dunje, kao što je Akademska dunja, sadrži kalorije, ali dugogodišnja istraživanja navodno pokazuju da ne povećava kilažu, pa čak dovodi i do blagog smanjenja težine, pogotovo kod žena koje preventivno popiju čašicu dnevno. Alkohol ubrzava metabolizam i sagoreva više kalorija nego što ih zadržava u obliku masti, a pošto rakija, kao i ostala alkoholna pića, ne sadrži mast ni holesterol, kilogrami ne idu gore. Naravno, različita pića imaju različite nutritivne vrednosti.
Još jedna prednost prave domaće rakije su, kaže se, njena antibakterijska svojstva: visok udeo alkohola pomaže u borbi sa prehladom, bolom u grlu i kašljem, a sigurno su Vam nekada roditelji stavljali obloge od rakije da skinu temperaturu.
Neke dobrobiti koje se pripisuju rakiji
Kaže se da rakija pomaže kod spavanja; postoji razlog zašto kažu da je treba popiti posle večere. Veruje se da njen umirujući i opuštajući efekat podstiče zdrav i miran san kod osoba koje imaju problema sa spavanjem.
Druga je, kaže se, niži holesterol. Rakija, za razliku od ostalih alkoholnih pića, ne sadrži ugljene hidrate i sadrži izrazito malo holesterola, pa se uz korigovanu ishranu i čašicu dnevno težina i holesterol navodno izbalansiraju; zna se oduvek da je rakija odličan aperitiv. Zahvaljujući antioksidantnim jedinjenjima, veruje se da pomaže uklanjanje lošeg holesterola iz arterija.
Kaže se da rakija usporava starenje: njena antioksidantna jedinjenja navodno neutrališu slobodne radikale koji oštećuju zdrave ćelije i tako sprečavaju bore, slabljenje vida, kognitivne probleme i slične znake starenja. Za polifenolna jedinjenja u rakiji kaže se da smanjuju upalu u arterijama, snižavaju krvni pritisak i smanjuju rizik od kardiovaskularnih problema.
Zaključak
Kao i uvek, cilj Akademske rakije je da svoje potrošače upozna sa ovim pićem, načinom proizvodnje i skladištenja, i da podigne svest o rakiji: da promeni lošu sliku koju ona nosi i izdigne je u svetski brend, ne samo naš.
Naši stari kažu: čašica rakije dnevno i ne brinite za zdravlje; stara škola je najbolja škola. A Akademska rakija sve svoje rakije pravi prema staroj školi.
