Većina ljudi rakiju sipa u malu čašicu, izvadi je iz zamrzivača i popije u jednom gutljaju. I to nije ništa neobično; tako smo uglavnom navikli. Ali ako je u pitanju kvalitetna voćna rakija, napravljena od pažljivo odabranog voća i odležavana godinama, šteta je da je popijemo na taj način.
Baš kao što dobro vino ili viski imaju svoj način serviranja, isto važi i za rakiju. Ne zato što postoje stroga pravila, već zato što ćete tako osetiti sve ono što je majstor destiler želeo da prenese u bocu. Evo kako da iz svake čašice izvučete maksimum.
Sve počinje odgovarajućom temperaturom
Prvo pravilo: nemojte rakiju držati u zamrzivaču. Ovo je verovatno najveći mit kada je rakija u pitanju. Mnogo ljudi misli da je najbolja kada je ledeno hladna; zapravo je baš suprotno. Kada je previše hladna, njene arome se „uspavaju“: umesto mirisa voća, cveća ili drveta, osetićete uglavnom samo hladnoću i alkohol. Zamislite paradajz direktno iz frižidera, pa isti taj paradajz posle desetak minuta na sobnoj temperaturi. Nije isto, zar ne? Isto je i sa rakijom.
Na kojoj temperaturi?
Ne postoji jedno pravilo za sve rakije. Mlade voćne rakije, od kruške, kajsije ili dunje, najbolje je piti blago rashlađene, na oko 10–14 °C: prijatno sveže, ali nikako ledene, jer tada najlepše osetite miris voća. Starija šljivovica ili rakija koja je godinama sazrevala u buretu najbolja je na oko 18–20 °C, kada dolaze do izražaja svi mirisi zbog kojih ljudi vole odležale rakije: vanila, med, karamela, suvo voće, čokolada i blage note hrasta.
Da li je važna vrsta voća?
Jeste. Svaka voćka ima svoj karakter: kruška je nežna i cvetna, kajsija slatka i puna voćnih aroma, dunja intenzivna i prepoznatljiva, a šljiva, posebno kada odleži nekoliko godina u hrastovom buretu, razvija mnogo složeniji ukus i miris. Zato se ni svaka rakija ne služi na isti način.
Iz koje čaše?
Ako pitate većinu ljudi, odgovor će biti: iz čokanja. I nema ništa loše u tome, ali ako želite da zaista osetite šta pijete, postoji bolji izbor: čaša koja je pri dnu šira, a pri vrhu blago sužena, takozvana tulip čaša, nazvana po sličnosti sa cvetom lale.
Širi deo daje prostor aromama da se razviju, a uži vrh ih usmerava pravo ka nosu. Arome se oslobađaju kako rakija dolazi u kontakt sa kiseonikom, zato je prostor unutar čaše bitan: što je veći, arome se brže oslobađaju, a sužavanje ka vrhu ih koncentriše kako bismo ih lakše osetili. Ako ste nekada pili vino iz vinske čaše i iz obične čaše za vodu, znate koliko razlika može da bude velika.
Nemojte puniti čašu do vrha
Rakija nije sok. Dovoljno je sipati jednu trećinu čaše, tako da ostane prostora za mirise koje ćete prvo osetiti.
Kako izgleda prava degustacija?
Ne brinite, ne morate biti somelijer. Dovoljan je minut.
1. Pogledajte rakiju
Mlada rakija treba da bude potpuno bistra; ona koja je odležala u buretu ima lepu zlatnu ili ćilibarnu boju. Već na prvi pogled možete naslutiti šta Vas očekuje.
2. Pomirišite je
Nemojte odmah duboko udahnuti; prvo lagano približite čašu nosu. Kod kvalitetne rakije prvo bi trebalo da osetite voće: rakija od kruške na zrelu krušku, dunjevača na dunju, kajsijevača na kajsiju. Kod starijih rakija pojaviće se i mirisi vanile, meda, suvog voća ili drveta. Ako osetite samo jak alkohol, to nije dobar znak.
3. Prvi gutljaj
Nemojte odmah progutati; pustite da rakija nekoliko sekundi bude u ustima i primetite kako se ukus menja: prvo voće, zatim punoća i na kraju prijatna toplina. Kod kvalitetne rakije alkohol ne bi trebalo da „gori“, već da bude lepo uklopljen sa svim ostalim ukusima.
4. Obratite pažnju šta ostaje
Ovo se zove završetak. Kod dobre rakije ukus ostaje još neko vreme: ako i desetak ili dvadesetak sekundi nakon gutljaja i dalje osećate prijatne voćne ili drvenaste note, znajte da pijete ozbiljno dobru rakiju.
Da li treba vrteti rakiju u čaši?
Možete: lagano zavrtite čašu jednom ili dva puta i nakon nekoliko sekundi pojaviće se još više mirisa, posebno kod odležalih rakija.
Treba li sačekati pre prvog gutljaja?
Da. Ostavite rakiju minut ili dva nakon sipanja. Baš kao vino, i rakija se polako otvara u dodiru sa vazduhom, a drugi miris je vrlo često lepši od prvog.
Uz šta je najbolje piti rakiju?
Uz hranu koja neće prekriti njen ukus. Odličan izbor su:
- tvrdi sirevi
- pršuta i druga kvalitetna suhomesnata hrana
- orasi i bademi
- tamna čokolada (posebno uz odležale rakije)
- sveže voće
Najčešće greške
- Držanje u zamrzivaču.
- Ispijanje „na eks“.
- Najmanja moguća čašica, ako želite da osetite miris.
- Puna čaša.
- Žurba.
Kada usporite i posvetite rakiji samo minut više, shvatićete koliko toga ste ranije propuštali.
Rakija nije piće koje se pije na brzinu
Svaka kvalitetna rakija krije priču: od voćnjaka iz kog je voće ubrano, preko destilacije, do godina provedenih u buretu ili inox tanku. Zato joj vredi posvetiti malo pažnje, ne zato što tako „morate“, već zato što ćete tek tada osetiti sve ono zbog čega je vrhunska rakija mnogo više od običnog pića.
Sledeći put kada otvorite bocu, nemojte žuriti. Sipajte je u pravu čašu, pustite da se otvori, pomirišite je i tek onda napravite prvi gutljaj. Velike su šanse da ćete prvi put upoznati rakiju na pravi način.
