Danas se bavimo buradima za skladištenje rakije, vina ili nečeg trećeg, i time zašto je bitno da rakija ili vino „odleže“ u drvenim buradima.
Vratimo se nekih 100 ili čak 200 godina unazad. Istorijske knjige, pa i filmovi i serije koji taj period pokušavaju da prikažu verodostojno, govore isto: roba se prevozila u drvenim buradima, bilo da je to morska hrana, vino ili barut, jer se buretom lako rukovalo, pa je bilo praktično za skladištenje i transport. Burad su bila ekvivalent današnjih metalnih kontejnera. Kako se trgovina razvijala, kontejneri i karton su preuzeli primat, a industrija buradi je počela da izumire.
Drvena burad
Skladištenje u drvenim buradima daje piću šmek i menja njegov ukus i teksturu. Burad se mogu praviti od različitih vrsta drveta, pre svega od hrasta, ali i od bagrema, bukve, duda, jasena i drugih. Kod nas se najčešće prave od hrasta kitnjaka ili medunca, sa crnim ili pocinkovanim šinama, a po porudžbini i sa mesinganim ili prohromskim.
Postoje dve metode sušenja drveta. Prva, kvalitetnija ali sporija, je prirodno sušenje u prirodnim uslovima, koje može da traje godinama. Druga je veštačko sušenje u specijalizovanim mašinama i prostorijama, za samo par dana. Kako se industrija alkoholnih pića razvijala, a sa njom i broj malih porodičnih destilerija i potražnja za buradima, sušenje je moralo da se ubrza. Daleko od toga da brže sušena burad nisu kvalitetna, ali ono što prenose na piće razlikuje se od buradi čije se drvo sušilo prirodnim putem.
Burad različitih veličina
Burad se dele prema zapremini: drveno bure od 225 litara, isključivo te zapremine, zove se barik bure. Mala burad, do 5 litara, pretežno se koriste za sirće; postoje i ogromna burad, u koja staju ogromne količine pića.
Rakija i vino bi trebalo da dozrevaju u hrastovim buradima, i po nekoliko godina, kako bi primili sve ono kvalitetno što hrast može da ponudi. Fermentacija u drvenom buretu može da doda specifičan i kompleksan ukus. Napredak tehnologije je izmenio i skladištenje u buradima: vino se danas, na primer, prvo skladišti u velikim cisternama, pa se pretače u drvenu burad na dozrevanje.
Hrast dodaje piću arome koje se često poistovećuju sa puterom, vanilom, kokosom, karamelom ili cimetom. Naš, srpski hrast lužnjak može da doda mnogo jaču aromu nego, na primer, francuski hrast.
Još jedna bitna stvar: drvo za burad se izrađuje sa nagorevanjem ili bez njega. Srpski hrast kitnjak je dobar primer drveta koje se u izradi „nagoreva“; daje lep i istančan ukus i šmek, i povećava kvalitet rakije, vina ili drugog žestokog pića koje se u njemu skladišti.
Nadamo se da smo Vam pomogli da razumete način skladištenja alkoholnih pića i zbog čega se rakija najčešće skladišti u buradima od drveta, prevashodno hrasta.
