Jaka alkoholna pića čuvaju se, kraće ili duže vreme, u sudovima od različitog materijala: izolovanim betonskim cisternama, metalnim ili inox tankovima, plastičnim cisternama, drvenim sudovima itd. Kada je cilj da se jakim alkoholnim pićima, kao što su rakije, tokom vremena poboljšaju ukus i aroma, najčešće se koriste drveni sudovi.
Za to se koriste razne vrste drveta, među njima kesten, dud, bagrem i brest, ali najpopularniji i najpogodniji je sigurno hrast.
Hrast, glavni sud za sazrevanje
Hrastovo drvo ima čvrstinu i elastičnost potrebne za burad i bačve, i pogodno je za cepanje i savijanje. Termička izolacija je sasvim zadovoljavajuća; nepropustljivo je za tečnost, ali propušta gas: njegova poroznost omogućava da vazdušni kiseonik difunduje u destilat i učestvuje u sazrevanju. U praksi je kiseonik koji prolazi kroz duge mali u odnosu na kiseonik koji sa destilatom reaguje kroz otvor za vrenje.
Hrast ne daje nepoželjne mirise i ukuse tečnosti koja se u njemu čuva. Naprotiv, ekstrakt drveta učestvuje u bukeu i kvalitetu destilata, a mala poroznost i njegov posebni sastav daju destilatu boju i vrlo osobite arome. Među lišćarima, hrastovina je veoma cenjena zbog čvrstine, postojanosti i lepe teksture.
Za burad za rakije i vina u Evropi se koriste uglavnom hrast kitnjak i hrast lužnjak, zastupljeni od severa Španije do Rusije; u Francuskoj se ove dve vrste često nalaze pomešane.
Kako hrast utiče na jaka alkoholna pića
Evropski hrastovi se razlikuju po fizičko-hemijskim karakteristikama, a time i po uticaju na jaka alkoholna pića i vina, prema geografskom poreklu, finoći granulacije i načinu eksploatacije šuma.
Hrast lužnjak ima krupnije zrno, veću poroznost i veću propustljivost vina ili alkohola kroz duge u vazduh. Tradicionalno se za starenje destilata traže duge sa krupnim zrnom, kao one iz Limuzena u Francuskoj, jer su propustljivije za izmene (isparavanje, oksidacija, ekstrahovanje sastojaka drveta) od duga sa finim zrnom iz predela Alije i Vogeza, korišćenih prvenstveno za vino.
Dve vrste se razlikuju i hemijski. Hrast lužnjak je bogat elagnim taninima, a dosta siromašan aromatičnim sastojcima kao što su β-metil-γ-oktalakton i eugenol; kitnjak ima otprilike obrnut sastav i posebno je bogat β-metil-γ-oktalaktonom. Zato je kitnjak pogodan za proizvodnju i čuvanje velikog broja tipova vina, a lužnjak za starenje jakih alkoholnih pića.
Evropski hrast se uvek mora cepati po vlaknima da bi bure bilo nepropustljivo za tečnost; američki beli hrast se može obrađivati struganjem bez ikakvog problema sa curenjem, pa je cena američkih buradi znatno niža. Beli hrast je široko rasprostranjen u centralnim i istočnim delovima SAD i tradicionalno se koristi za viski i rum, ali sve više i za sazrevanje vina i pića tipa konjaka.
Naša rakija koja sazreva u hrastu
Zlatna dunja, naš prvi premijum proizvod, karakteristična je po savršeno izbalansiranom ukusu i mirisu: osvežavajući miris dunje uz note muskatnog oraha i vanile, dok joj dozrevanje u hrastovom buretu daje punoću i barik ukus.
Zlatna šljiva, naš drugi premijum proizvod, kupaža je sorti Požegača, Čačanska rodna, Čačanska lepotica i autohtone sorte Moravka, flaširana uz dodatak listića 23-karatnog zlata. Njen intenzivan barik ukus i miris, uz note vanile i suve šljive, pripisuje se dozrevanju u hrastovom buretu.
