Bakarni kazan
Postojbinom kazandžijskog zanata smatraju se Persija i Indija, bogate rudom bakra. U Grčkoj se bakarno posuđe prvi put spominje u 3. veku pre nove ere, a preko Grčke su ga upoznali i Rimljani. Međutim, u Evropi se kroz čitav srednji vek koristilo zemljano posuđe; Balkan je bio jedini deo Evrope gde se bakarno posuđe proizvodilo i upotrebljavalo.
Kazandžije se prvi put spominju 1511. godine. Početkom 20. veka zanat dostiže svoj vrhunac, a između dva svetska rata potražnja za bakarnim predmetima postepeno jenjava.
Kazani danas
Danas se kazandžije uglavnom bave proizvodnjom kazana za pečenje rakije, prskalica za vinograd i raznim popravkama. Centralno mesto radionice bila je vatra na kojoj se topio bakar, koji je zatim teškim čekićima razvlačen u table, od kojih se izrađivao predmet. Kompletan kazan ima pet delova.
1. Bakarni kotao
Kotao je sud ugrađen u ložište, u kojem se voćna masa kuva; tradicionalno se izrađuje od bakra. Zagorevanje komine sprečava se na dva načina:
- Kazan bez mešalice ima bakarni umetak ili rešetku koja sprečava kontakt čvrstih delova komine sa dnom kazana, pa oni tokom destilacije ne zagorevaju.
- Kazan sa mešalicom ima ugrađenu ručnu ili električnu mešalicu od mesinganih i prohromskih elemenata, otpornih na organske kiseline iz komine. Okretana po nekoliko puta na svakih 5–6 minuta, ravnomerno raspoređuje toplotu, gotovo potpuno uklanja rizik od zagorevanja i umanjuje penušanje.
2. Kapa (kapak)
Kapa je poklopac kazana. Prihvata paru alkohola iz komine koja vri i sprovodi je u lulu. Izrađena je od najkvalitetnijeg bakarnog lima, kruškastog je oblika i na njoj je bimetalni termometar, kojim se prati temperatura u kotlu. Spoj kape, kotla i cevi rešen je sistemom vodenog zaptivanja.
3. Ložište
Kompletno je izrađeno od kotlovskog lima debljine 1,5 mm, sa ojačanim rubovima, vratima i pepeljarom. Nagibna ložišta imaju ručku za prevrtanje gornjeg dela, čime se kotao prazni. Stoji na tri nogice, koje mu daju stabilnost, lakiran vodootpornim lakom.
4. Parovodna cev (lula)
Bakarna cev koja spaja kapu i hladnjak, u kojoj para počinje da se hladi; spoj lule sa kupolom i hladnjakom rešen je sistemom vodenog zaptivanja.
5. Hladnjak (tabarka)
Posuda za vodu od pocinkovanog ili prohromskog lima, od 330 litara, sa ugrađenom bakarnom spiralom od 5 navoja. Na zahtev se može ugraditi i cilindar.
