Stari Egipat i stara Grčka
Najstariji pisani podaci otkriće destilacije, kao i proizvodnju jakih alkoholnih pića, pripisuju starim Egipćanima. Pretpostavlja se ipak da se u to doba nije znalo za destilaciju vina: aparati su služili za destilaciju aromatičnog bilja, radi dobijanja parfema i ulja za balsamovanje faraona.
Sama reč alkohol verovatno ima korene u arapskom jeziku, u nazivu al-kohol ili al-kuhul, kojim se nekada označavao fini puder za ulepšavanje žena. Grčki filozofi i lekari Aristotel, Hipokrat, Galen, Plinije, Dioskorid i drugi pisali su o destilaciji u doba pre nove ere.
U Aziji je proizvodnja, pa i konzumacija alkoholnih pića počela mnogo ranije nego u Evropi. Huber navodi da su mongolski nomadi, čija su obitavališta bila severno od pustinje Gobi, poznavali destilaciju alkoholnih tečnosti još u 8. veku. Prema izveštajima Marka Pola (1297) i francuskog misionara Rubruka, u kožnim mešinama su podvrgavali vrenju kobilje mleko i dobijali vino „kumis“, a njegovom destilacijom opojnu rakiju „karakumis“.
Prvi aparati za destilaciju
Po načinu kretanja para iz dela u kojem se zagreva sirovina, najstariji aparati za destilaciju svrstavaju se u tri tipa: silazni, uzlazni i bočni. Kod silaznih se zagrevalo iznad sirovine, a produkti destilacije su se spuštali ispod nje, gde su se kondenzovali i hladili. Kod uzlaznih je toplota dolazila odozdo, a pare su se dizale i kondenzovale. Bočni su se zagrevali na isti način, ali su pare odlazile bočno na kondenzaciju u poseban sud, koji je bio na hladnom ili se hladio vodom.
Postoje pisani dokumenti iz 5. veka da su stari Sloveni pili medovaču i medovinu i da su sa tom navikom u 7. veku došli na Balkansko poluostrvo. Ne zna se tačno kada se kod nas počelo sa proizvodnjom rakije, ali se zna da je postojala za vreme cara Dušana.
Proizvodnja i potrošnja rakije i drugih jakih alkoholnih pića osetno raste od druge polovine 16. veka, kada se otpočelo sa otvaranjem kafana. Sve do kraja 19. veka aparati za destilaciju bili su veoma prosti; tada počinje postepeno prenošenje saznanja sa Zapada, posebno iz Austrougarske i Francuske, i aparati se modernizuju. Do Drugog svetskog rata istovremeno su se koristili prosti i savremeniji aparati, a posle njega izrađuju se uglavnom od bakra.
Zbog čega smo ukrstili rakiju i zlato
Uvek nas je istorija intrigirala. Kako smo postajali stariji i otkrivali ljubav prema rakiji, počeli smo da čitamo i istražujemo i mnogo naučili o istoriji i proizvodnji jakih alkoholnih pića, u koja se i rakija svrstava. Onda smo poželeli da i sami napravimo svoju, unikatnu, pravu, domaću rakiju.
Želeli smo da ta rakija ima „ono nešto“, da se izdvaja iz gomile istih rakija, pa smo napravili Akademsku rakiju sa zlatom: premijum proizvod uz koji će svaki gutljaj Zlatne dunje ili Zlatne šljive delovati kao rakija dostojna kraljeva.
A iskreno Vam kažemo, malo smo i ukrali foru od egipatskih faraona, koji su obožavali zlato i čak bili sahranjivani sa ogromnim bogatstvom u zlatu. Smatramo da se neće ljutiti.
