Mnoge od naših kupaca interesuje zašto u našem poklon setu stoji baš ova čaša za rakiju. Tu smo da Vam odgovorimo.
Postoji nekoliko glavnih vrsta čaša za piće, svaka izrađena tako da „dopuni“ vino ili žestoko piće kojem je namenjena; što je čaša tanja i elegantnija, to piće u njoj izgleda lepše. Većina domaćinstava ima čaše za belo i crveno vino.
Čaše za crveno vino
Zapreminski su veće, sa ispupčenom čašicom u obliku cveta lale, koja se sužava pri vrhu. Velika zapremina omogućava vinu da dođe u dodir sa kiseonikom i otpusti arome.
Čaše za belo vino
Manje su i imaju dužu nožicu: belom vinu nije potreban dodir sa kiseonikom, odatle ta razlika.
Čaše za šampanjac
Šampanjac se pije iz visokih, tankih, koničnih čaša, koje omogućavaju brzo i ujednačeno stvaranje mehurića.
Čaše za pivo
Mnogi ne prave razliku između krigle i obične čaše za pivo. Nijedna ne utiče na kvalitet piva, ali kako je pola litre piva teško oko 450 g, manja je verovatnoća da će teška čaša, uz čvrst stisak drške, iskliznuti iz ruke.
Sigurno ste čuli da je stari srpski običaj piti rakiju na eks iz malih čašica, čokanjčića.
Čokanj
Korišćen je za služenje rakije u kućama i u mnogim kafanama. Šezdesetih godina prošlog veka jugoslovenske vlasti su ga proglasile nepodobnim za upotrebu iz higijenskih razloga; danas je uglavnom suvenir.
Kako se u proizvodnji rakije akcenat prebacuje sa kvantiteta na kvalitet, tako se uz pomoć nauke, nadograđene na dobre tradicionalne osnove, formiraju nova pravila i stilovi ispijanja rakije, kako bismo izvukli maksimum iz aroma koje nam ona nesebično pruža. Ispijanje rakije se vraća stilu koji je imala na dvorovima srpske vlastele. Mi, kao i mnogi moderni destileri, tvrdimo da se svako piće vrhunskog kvaliteta, rakija, konjak ili viski, najbolje pije iz širih čaša veće zapremine.
Konjak čaše
To su čaše u obliku cveta lale. Rakiju služimo na sobnoj temperaturi (nikako hladnu), kako bismo uživali u svoj raskoši ovog tradicionalnog srpskog pića. Pre prvog gutljaja zavrtimo čašu: u dodiru sa kiseonikom rakija prodiše i oslobađa najfinije arome. Zatim je lagano, gutljaj po gutljaj, otpijamo, kako bismo u tim aromama potpuno uživali.
Obratite pažnju na „suze“ na zidu čaše: što je suza deblja i sporije klizi, to je rakija starija. Ako čašu podignete prema svetlosti, videćete tonove zlatnožute boje koje je rakija dobila u hrastovom buretu. Čaša se sužava pri vrhu, što koncentriše arome na vrhu nosa, pa ih savršeno osećamo.
Takođe se nadamo da će srpska šljivovica uskoro dobiti svoju čašu, na čijoj se izradi uveliko radi.
Nadamo se da smo Vam bar malo približili način na koji mi uživamo u rakiji. Ako još niste probali našu Akademsku šljivu ili dunju, možete je naručiti u našoj prodavnici i osetiti pravi ukus. Šta drugo još da Vam kažemo osim: živeli!
